За активно старење
ка друштву за све генерације

Историјат

Геронтолошко друштво Србије

Геронтолошко друштво Србије (ГДС) основано је 1973. године на иницијативу у то време најкомпетентнијих стручњака на пољу геријатрије и социјалне геронтологије, др Петра Королије (1925-2004), начелника Геријатријског одељења Градске болнице (први председник), проф. др Душана Петровића (1924- ), неуропсихијатра, др Мирослава Живковића, социолога и првог доктора наука из социјалне геронтологије, др Ив (Ive) Растимира Недељковића, филозофа и в.д. директора Института за социјалну политику у то време, др Ђорђа Козаревића, руководиоца Службе за хроничне болести Савезног завода за здравствену заштиту, др Милоша Грујића, професора Универзитета и директора Института за ТБЦ (потпредседници). За секретара је изабран Петар Манојловић (1925-2008), социјални радник из прве генерације дипломираних студената на Вишој школи за социјалне раднике.

Изазов за оснивање овог значајног удружења била је демографска транзиција која је већ од почетка 70-тих година 20. века довела до тога да се нагло повећава удео лица старијих од 65 година у укупном становништву. Већ у периоду од 1971. до 1991. године број особа старијих од 65 година увећао се са 709.000 на 983.000 (10,0 % ). Институт за социјалну политику (1957) био је у то време једина референтна установа на геронтолошком пољу и стожер окупљања компетентних кадрова за питања старења и старости. Први истраживачки пројекти ове усатанове трасирали су пут и програмску оријентацију будућег друштва. Петар Манојловић у свом раду Допринос експертског тима Института за социјалну политику развоју геронтолошке мисли и праксе (2001) оставио је најбоље сведочење о томе.

Већ 1973. године новоформирана редакција, са Петром Манојловићем као уредником, покреће Геронтолошки зборник, који у следећих 20 година има значајну улогу стручног гласила друштва. Од 1993. године ова публикација се трансформише у часопис Геронтологија, да би 2008. године године овај часопис стекао статус националног научног часописа и од 2010. године редовно излази два пута годишње. Поред овога, Геронтолошко друштво Србије покреће серију публикација, као што су Геронтолошке свеске. Инструктивно-едукативна едиција, билтени које постају огедало рада овог удружења. Библиографија издања Геронтолошког друштва Србије (1973-2010), коју је приредио Ђира Пешин, обухватила је 1.713 јединица.

Јавност рада Геронтолошког друштва Србије током свих ових четрдесет и неколико година огледала се на конгресима, који се од 1998. године организују сваке четврте године. Први конгрес геронтолога Југославије, са активним учешћем Геронтолошког друштва Србије у његовој организацији, одржан је 1977. године у Београду, са масовним учешћем, од преко хиљаду људи. До сада је одржано девет конгреса, последњи маја 2014. године у Врњачкој Бањи са слоганом Култура старења и старости између традиционалног и савременог модела. Од Седмог националног геронтолошког конгреса, одржаног маја 2006. године, са слоганом Квалитет живота у старости – изазови 21. века, Геронтолошко друштво Србије наступа самостално, јер више не постоји ни СР Југославија. Све до 2010. године Геронтолошко друштво Србије објављује књиге уводних реферата и књиге стручних саопштења и постера као посебне публикације, а од Осмог националног геронтолошког конгреса са међународним учешћем (2010) уводни реферати се објављују у часопису Геронтологија, а стручна саопштења и постери у зборнику.

Поред овога, Геронтолошко друштво Србије је током свих ових година, нарочито у периоду осамдесетих и деведесетих година 20. века, организовало серије семинара, округлих столова, стручних скупова, попут Развој геронтолошке мисли и праксе у Србији (2001), Интелектуални потенцијал Србије у трећем животном добу (2011) итд.

Геронтолошко друштво Србије није масовна организација, али, поред редовних чланова, којих има око 50, окупља већи број компетентних особа различитих струка, који своје радове објављују у часопису, учествују на конгресима, стручним скуповима и учествују у истраживачким пројектима. Према решењу АПР-а од 4. маја 2010. године, Геронтолошко друштво Србије је удружење грађана, а према Статуту, који је донет такође 2010. године, ГДС је научно-стручна, социјално-хуманитарна и непрофитна организација. Геронтолошко друштво Србије је од 2004. године члан мреже Хуманас, у оквиру које је 16 хуманитарних организација, од којих су најстарије и најпознатије Црвени крст Србије (1876) и Коло српских сестара (1881).

Back to top