Starenje populacije je glavni globalni trend koji menja društva širom sveta. Očekivani životni vek pri rođenju sada premašuje 75 godina u polovini zemalja sveta, što je 25 godina duže nego 1950. godine. Ova demografska promena značajno je transformisala oblast pružanja nege, obuhvatajući širok spektar potreba za plaćenom i neplaćenom podrškom u formalnim i neformalnim okruženjima. Kako populacija stari, potražnja za sveobuhvatnom zdravstvenom negom, negom i socijalnom podrškom značajno raste, posebno za starije osobe sa stanjima kao što je demencija.
U znak prepoznavanja ovih izazova i prilika, 34. obeležavanje Međunarodnog dana starijih osoba Ujedinjenih nacija se fokusirati na temu „Starenje s dostojanstvom: Važnost jačanja sistema nege i podrške za starije osobe širom sveta“.
Ove godine, događaj je okupio stručnjake kako bi razgovarali o politikama, zakonima i praksama koje jačaju sisteme nege i podrške za starije osobe. Istaknuta je hitna potreba za proširenjem obuka i obrazovnih mogućnosti u gerijatriji i gerontologiji, rešavanje globalnog nedostatka radnika u nezi, kao i priznavanjem raznolikih doprinosa negovatelja. Obeležavanje je takođe naglasilo važnost zaštite ljudskih prava kako negovatelja, tako i onih kojima se pruža nega, promovišući pristupe usmerene na osobu koji poštuju dostojanstvo, uverenja, potrebe i privatnost starijih osoba, kao i njihovo pravo da donose odluke o svojoj nezi i kvalitetu života.
Gerontološko društvo Srbije se zalaže za unapređenje položaja formalnih i neformalnih negovatelja kroz promenu javnih politika.
Mi se zalažemo za uvođenje sistemske podrške u službama i institucijama koje pružaju usluge nege: da se prepozna značaj njihovog rada, da se obezbedi adekvatna finansijska kompenzacija za njihov rad. Potrebno je takođe podsticanje komuniciranja o opterećenju negom i strategijama prevazilaženja, između samih zaposlenih ali i sa samim poslodavcem, obezbeđivanje profesionalne podrške onima kojima je potrebna.
Potebno je i neformalnim negovateljima obezbedi podrška, da se prepozna značaj njihovog rada i njegova vrednost i da njihov status negovatelja bude formalizovan. Ovo bi konkretno podrazumevalo olakšice vezane za fleksibilno radno vreme i slobodne dane vezane za pružanje nege, ali i dostupnost organitovanih sistema i službi podrške.
Potrebno je kontinuirano raditi na razvijanju integrisanog i efikasnog sistema dugotrajne nege u čijem će centru biti korisnik, sistema koji bi prepoznavao ulogu svih aktera. Delovi sistema usluga dugotrajne nege u ovom trenutku su u Srbiji sadržani u sistemima zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i penzionog osiguranja, što pristup njihovim uslugama čini složenijim, a koordinaciju između različitih službi komplikovanijom, sa većim korišćenjem resursa. Za korisnika usluga najoptimalnije rešenje bilo bi da se obezbedi jedan ulaz u sistem.