Kada se bavimo starijim ljudima, uglavnom se susrećemo sa problemima koje oni imaju u svakodnevnom životu i izazovima kako te probleme prevazići i omogućiti im dostojanstveno življenje u poodmaklim godinama. Malo se bavimo afirmacijom vrednosti koje stariji ljudi imaju i doprinosa koji daju svojim porodicama, svojim lokalnim zajednicama i društvu u celini, odnosno, nedovoljno promovišemo lepu stranu starenja.
Veoma malo pažnje posvećujemo preventivnom radu sa starijima, koji bi predupredio, odložio ili ublažio neke od situacija koje, uglavnom, dolaze sa starošću, kao što su usamljenost, bolest, siromaštvo, socijalna isključenost iz života lokalne zajednice…
Nekada je za takve aktivnosti potrebna samo ideja, dobra volja i veoma malo finansijskih sredstava, pa da se razvije program koji toliko toga pozitivnog može da donese, kako kod samih starijih ljudi, tako i kod njihovih porodica i u lokalnim zajednicama gde oni žive.
Konkurs za najbolji putopis starijih osoba je zajednička ideja autorke putopisa „Uzbrdo brza“, Bebe Kuka, ponosne Zemunke koja godinama, pri međunarodnim organizacijama, radi na projektima smanjenja siromaštva i pomoći ugroženim grupama i članova Amity-a, koji rade na sličnim projektima, a posebno se bave pitanjima starosti i starenja. Ona je želela da prihod ostvaren prodajom njenog putopisa usmeri na podršku starijima, kao jednoj od najranjivijih grupa stanovništva, a za koju je najteže obezbediti sredstva.
Dogovorili smo se da pokrenemo neku akciju koja će će se baviti lepotom starenja, promovisati sve ono što stariji ljudi imaju da kažu i podele, a što mnogi ne čuju ili ne žele da čuju. I pokrenuli smo, sada već davne 2014.godine, Projekat promocije aktivnog, zdravog i kreativnog starenja u želji da promovišemo i od zaborava otrgnemo bogato životno iskustvo starijih osoba. Drugi razlog bio je saznanje da aktivno starenje može doprineti boljem zdravlju, a samim tim i kvalitetnijem životu, sreći i većem zadovoljstvu. Ono podrazumeva borbu protiv socijalnog isključivanja, aktivno učešće u društvu i podstiče zdravo starenje. Samo kroz rad i svoju stalnu aktivnost, čovek može da ispunjava osnovni i krajnji smisao svog života. Fizička aktivnost tokom putovanja, koju stariji upražnjavaju, može pomoći da se odlože ili preveniraju neke hronične bolesti, smanji rizik od padova i preloma, poboljša raspoloženje i smanji depresija, poveća socijalna uključenost, poveća mentalna aktivnost i poveća nivo očekivanja od života.
BEOGRAD 20.05.2016 FOTO:ZORAN JOVANOVIC MACCAK
Sada (od 1. januara do 1.marta 2024.godine), otvoren je X jubilarni Konkurs za najbolji putopis starijih osoba, za Draganovu nagradu, kojim Udruženje „Snaga prijateljstva” – Amity i portal Penzin, pozivaju osobe starije od 60 godina, da napišu i pošalju po jednu svoju putopisnu priču ili pesmu iz neke od pet kategorija:
- Najbolja ženska putopisna priča
- Najbolja muška putopisna priča
- Najbolja priča o putovanju po Srbiji
- Najbolja priča o putovanju u inostranstvo
- Najbolja putopisna pesma
Na dosadašnjih devet konkursa, pristigla su 1.102 putopisa (jedan autor je mogao slati samo po jedan putopis za ocenjivanje), od ukupno 644 različita autora, od kojih su neki učestvovali više godina na konkursu.
Među autorima, najmlađi je bio star 60 a najstariji 93 godine, a među njima je više žena nego muškaraca. Putopisi su stizali od starijih veoma različitih zanimanja, počev od radnika i službenika, do visokih intelektualaca, do ostvarenih literarnih iskusnika i književnika. Radovi su stizali od starijih koji žive u svojim kućama ili stanovima, do onih koji žive u domovima penzionera. Među putopiscima većina živi u gradskim sredinama ali ima ih i koji žive u selima. Autori svoje putopise, pisane rukom na karo papiru ili otkucane na starim pisaćim mašinama (40% pristiglih radova) šalju poštom, a preostalih 60% radove šalju putem interneta. Na prva dva konkursa stizali su nam radovi samo iz Srbije i to iz po 30-tak različitih gradova/sredina, a već od trećeg konkursa putopise su slali putopisci i iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Švajcarske i Grčke, pa narednih godina i iz Kanade, Australije, Novog Zelanda, Slovenije, Kalifornije, Nemačke, Holandije. Dakle iz različitih zemalja i sa različitih kontinenata gde žive ljudi koji govore i misle na srpskom ili srpsko hrvatskom jeziku. Većina autora nam je pisala ili pričala da rado učestvuju na našem konkursu, jer je on jedinstven i jedini koji je baš namenjen starijoj populaciji a koji promoviše aktivno starenje. Neke je privukao i slogan acije koji glasi: „Nisu bitne godine vašeg života. Bitno je kakav život živite u godinama koje imate.“
Svake godine po tri prvonagrađena rada iz svake od pet kategorija i još po 15-tak posebno pohvaljenih radova, kao i radovi majstora pera (titula koju smo osmislili za one koji tri puta pobede na konkursu, pa više ne mogu da šalju radove za ocenjivanje, da bi obezbedili prostor da što više različitih autora dobije nagrade), objavljujemo u posebnom zborniku radova. Do sada je u devet zbornika objavljeno 257 putpopisa. Svaki od autora čiji je rad objavljen dobija po osam primeraka Zbornika, da bi ga imao za sebe, svoju porodicu i prijatelje i za biblioteku u svom gradu.
BEOGRAD 20.05.2016 FOTO:ZORAN JOVANOVIC MACCAK
Rezultate konkursa, proglašavamo 1.maja, svake godine, a tokom juna, organizujemo putopisna druženja na četiri-pet lokacija u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš i Vrnjačka banja), na kojima se upoznajemo sa putopiscima, delimo nagrade, oni se predstavljaju publici i pročitaju deo svoga rada, bez obzira na to da li je njihov rad nagrađen ili nije, a publika dodatno ima i priliku da čuje šta su članovi Komisije rekli o svakoj od priča i da se upoznaju sa drugim putopiscima.
Na druženjima koja organizujemo svake godine, mi svesrdno podstičemo učesnike da slične aktivnosti organizuju i u svojim lokalnim zajednicama, odnosno tamo gde žive, u udruženjima penzionera, klubovima za starije ili u domovima…
Za prvonagrađene iz svake od pet kategorija, sa sebi dragom osobom, obezbeđujemo zajednički trodnevni izlet u Vrnjačku banju, sa obilaskom i posetom znamenitim lokacijama u okruženju. Ovo putovanje realizujemo krajem juna ili u oktobru.
Nagrade za drugonagrađene autore iz svake od kategorija su novčani vaučeri za večeru, u restoranu u njihovom mestu, sa po jednom njima dragom osobom. Trećenagrađeni autori dobijaju prigodne poklončiće i diplome.
Putopisi prispeli na ovaj Konkurs su veoma raznovrsni, i u stilu i u formi. Krasi ih blistav, pripovedački jezik, sa izuzetno bogatim rečnikom. Jednostavno, možete zamislite da ste tu, kraj autora, da putujete zajedno sa njim. Pojedini, sa takvom ljubavlju i takvim žarom pripovedaju o lepotama i kvalitetima određenih predela, određenog kraja, da slobodno mogu da postide i najbolje turističke vodiče i priručnike.
Prispeli radovi ne predstavljaju samo puki uvid u osećanja i doživljaje autora tokom samog putovanja, oni prate tok autorovog razvojnog puta, vodeći nas tako nestvarnom stazom kroz slojeviti put u sećanja.
Njihova svrha je višestruka, oni su tu da nas zabave, da nas podsete, da nas nauče. Prava su riznica prošlih dana – istorijska, kulturna, etnološka i antropološka. „Ostaju nam riznice zabeleženih priča o gradovima, o ljudima, o nekom drugom, prohujalom vremenu, ali i ode netaknutoj prirodi i njenoj večitoj borbi za prevlast sa čovekom. U ovoj smeni starog i novog, čoveka i prirode, pripovedanja nam donose univerzalnost zajedničku drevnim gradovima i modernim građevinama, minulim vremenima i današnjosti“.[1]
Nije ništa manje važno istaći i terapeutsku vrednost ovih putopisa. Mnoga istraživanja svetskih naučnika su potvrdila efikasnost ekspresivnog pisanja. Ono pomaže kod anksioznosti, tragedije, tuge… Pokazalo se da ljudi koji se bave pisanjem potvrđuju da se osećaju srećnijim i da su manje negativni u odnosu na period pre početka pisanja. Druga istraživanja pokazuju poboljšanje opšte dobrobiti i unapređenje koginitivnih funkcija (Barklay & Skarlicki, 2009). Pisanje prisiljava da se misli organizuju u koherentnu strukturu i predstavlja kreativni lek.
„U nemilim vremenima kakvo je bilo za vreme korona virusa i još uvek u strahu od korone i ratnih zbivanja koja obeskrvljuju čovečanstvo i uvode ga u apokaliptični tok, „otvaranje sluha“ za stvaralaštvo pripadnika starije populacije od izuzetnog je značaja, jer se čitalačkoj javnosti prikazuje ono najvrednije, što je zapisivano tokom individualnih osama, kojih je potonjih nekoliko godina bilo na pretek. Priziv u sećanje dragih trenutaka sa inih putovanja po našoj zemlji i dalekim predelima „plave planete“, u takvim okolnostima može značiti, i najčešće znači, dragoceni iskorak iz tišine sopstva i ulazak u svet čaranja o najlepšem, viđenom i utomljenom za nezaborav, na zadovoljstvo onih koji zbog već rečenih okolnosti nisu mogli da putuju i putopišu o svemu viđenom i proživljenom“.[2]
Kod nas, u Srbiji, je veoma malo projekata koji afirmišu i promovišu aktivno starenje, a ovaj svakako spada u takve projekte. Želeli bismo da ovo naše pozitivno iskustvo posluži kao dodatna ideja i inspiracija i stručnjacima iz centara za socijalni rad i drugih ustanova socijalne zaštite koji se bave starijima da u svojim lokalnim zajednicama iniciraju i razvijaju ovakve i slične aktivnosti.
mr Nadežda Satarić, Amity
fotografije iz Amity arhive
[1] Iz predgovora Mire Satarić za Zbornik „Putujuće reči“ u kome su objavljeni najbolji putopisi sa IX Konkursa 2023.godine.
[2] Iz recenzije Vidaka M.Maslovarića za Zbornik „Osvojeni horizonti“ u kome su objavljeni najbolji putopisi sa VIII Konkursa za Draganovu nagradu 2022.godine.