Starenje donosi niz razvojnih događaja koji se u trećem dobu mogu reflektovati na psiho-socijalni i emocionalni aspekt funkcionisanja pojedinca. I pored prethodno stečenog znanja, usvojenih veština i životnog iskustva, za određene starije osobe ovo razvojno razdoblje predstavlja i period suočavanja sa gubicima i nizom stresnih i kriznih situacija koje zahtevaju specifične mehanizme prilagođavanja na novonastale životne okolnosti. Proces penzionisanja, gubitak društvenog statusa, redukovanje dotadašnje zarade, gubitak bliske osobe, seksualnih potencijala, pokretljivosti i nezavisnosti samo su neki od kriznih situacija sa kojima se starija osoba može suočavati. Ne manje važno, ali kako navode neki autori poput Yaloma, Nielsena i Leick-a, najvažniji nepredviđeni događaj u životu starije osobe jeste susret sa sopstvenom bespomoćnošću i smrtnošću (Drča, 2012). Fenomenologija starenja sve veću pažnju poklanja otkrivanju uzročno-posledične veze između godina života i formule za suočavanje sa stresnim događajima. U svemu navedenom, duhovnost može predstavljati plodonosno područje i element u psiho-socijalnom radu sa starijim osobama, budući da kroz rad na duhovnom blagostanju određeni životni aspekti mogu dobiti drugačiju prizmu posmatranja. Za osobe starije životne dobi, nauka najčešće naglašava njihove biološke, psihološke i socijalne potrebe. Novija istraživanja pak ukazuju da je duhovnost četvrta, zanemarena, dimenzija koja daje smisao čovekovom životu (Štambuk, 2017). Aktiviranje duhovne dimenzije u životu starije osobe može biti korak ka većem društvenom angažmanu i promeni dotadašnjeg načina života. Duhovnost može predstavljati lični resurs pojedinca u prevladavanju životnih teškoća i osnažiti ga u izazovnim situacijama kao što su otkrivanje progresivne bolesti, suočavanje sa gubicima bliskih osoba, rešavanje finansijskih teškoća ili prevazilaženje narušenih odnosa sa okruženjem.
Da bismo na pravi način razumeli duhovnost, njen značaj i uticaj na starije osobe, potrebno je prethodno definisati šta pod ovim pojmom podrazumevamo. Pojam duhovnosti dolazi od latinske reči „spiritus“ što znači dah ili disanje. Duhovnost se u širem smislu može definisati kao sklonost pojedinca da pronađe smisao svog života nadilazeći samog sebe, a ona se prepoznaje kroz ponašanja i perspektivu koji su povezani sa transcedentnom dimenzijom, odnosno nečim većim od samoga sebe (Reed, 1987, citirano prema Žučko, 2022). Ona se odnosi na ljudsku potragu za smislom, za svrhom i za moralnim principima u odnosu na najdublja uverenja i iskustva pojedinca o prirodi stvarnosti (Nelson-Becker i Canada, 2008, citirano prema Žučko, 2022). Duhovnost u užem smislu predstavlja aktivnost razvijanja duhovne sposobnosti kod čoveka, što znači da je svaki čovek izvorno duhovan i da ima mogućnost za razvijanjem duhovnosti ako živi život po savesti i istini (Leutar, 2013).
U svakodnevnom govoru neretko dolazi do izjednačavanja ili mešanja pojmova religioznost i duhovnost, iako postoje značajne razlike u njihovom značenju. Religioznost se odnosi na subjektivni i individualni odnos prema Bogu, a pojedini autori pod njom podrazumevaju učestvovanje pojedinca u određenim ritualima, uverenjima i aktivnostima tradicionalne religije. Sa druge strane, duhovnost se odnosi na područje ljudske egzistencije i predstavlja dimenziju koja čovekovom životu pruža osećaj smislenosti, povezanosti, integriteta i nade. Duhovnost tako u sebi sadrži i religioznost, dok oni koji formalno ne pripadaju nijednoj religiji, ipak imaju duhovne potrebe (Leutar i Leutar, 2009). Ona se odnosi na jedno stvarno, unutrašnje sveto iskustvo koje poziva na povećanu savesnost i odgovornost kako za sebe, tako i za druge. Razumevanje duhovnosti može se tumačiti kroz njeno postojanje unutar i/ili izvan tradicionalne religijske strukture, pa u tom smislu može, ali i ne mora uključivati različite verske elemente (Ibid).
U kontekstu starije populacije, razvojna perspektiva starenja jedan je od načina da se postigne potpunije razumevanje duhovnosti kao značajnog resursa u kasnijim godinama života (Žučko, 2022 prema Reed, 1983). U trećem dobu razvija se nekoliko ključnih aspekata duhovnosti – obraćanje pažnje na sadašnje trenutke i njihovo istinsko proživljavanje sada i ovde; zahvalnost i spokoj; umetnost otpuštanja i prihvatanja stvari onakve kakve jesu (Milivojević i Manić, 2019). Dodatno, razvijena duhovnost u kasnijim godinama života donosi prihvatanje i pasivne dimenzije života, kao i generativnost (Ibid).
Sumirano, duhovnost je važna iz nekoliko razloga:
- Utiče na zadovoljavanje potreba definisanih Maslovljevom hijerarhijom potreba;
- Pomaže u prevazilaženju teškoća;
- Obezbeđuje strukturu, smisao i podršku kroz životne izazove;
- Pomaže u suočavanju sa krajem života i smrtnošću;
- Može promovisati pozitivne fizičke i psihološke zdravstvene ishode kod relativno zdravih, ali i kod hronično obolelih, kao i kod onih koji su u terminalnoj fazi bolesti;
- Predstavlja ključan aspekt pozitivnog starenja, zdravlja i blagostanja, te utiče na unapređenje kvaliteta života (Yi – Ping Hsieh, 2022).
Kada govorimo o duhovnim potrebama, tu pre svega mislimo na potrebu za davanjem i primanjem ljubavi; potreba da budemo shvaćeni i cenjeni kao ljudsko biće; potreba za oproštajem, nadom i poverenjem; potreba da istražujemo verovanja i vrednosti; potreba da iskreno izrazimo osećanja; potreba da izrazimo veru ili uverenje, kao i potreba da nađemo smisao i svrhu u životu (Jackson et al, 2016).
Duhovne potrebe kod starijih su neretko povezane sa stresom, sa prethodnim životnim iskustvom, kao i izborima i odlukama koje je starija osoba do tog trenutka donosila. Što je viši nivo duhovnosti kod starije osobe, pretpostavka je da je njegovo unutrašnje nezadovoljstvo manje. Koenig definiše duhovne potrebe kao svesnu ili nesvesnu težnju koja proizilazi iz uticaja ljudskog duha na biopsihosocijalnu prirodu. Ovaj autor navodi četrnaest duhovnih potreba kod starijih osoba:
- za smislom, svrhom i nadom;
- za transcendiranjem (nadilaženjem) okolnosti;
- za podrškom u nošenju sa gubitkom;
- za kontinuitetom;
- za vrednovanjem i podrškom religioznog ponašanja;
- za uključenošću u religiozna ponašanja;
- za ličnim dostojanstvom i osećajem sposobnosti;
- za bezuslovnom ljubavlju;
- za izražavanjem ljutnje i sumnje;
- za osećajem da je Bog na njihovoj strani;
- za ljubavlju i služenjem drugima;
- za zahvalnošću;
- za davanjem i primanjem oproštaja i
- za pripremom za smrt i umiranje (Koenig, 1994).
Svakako da sve navedene potrebe mogu biti naglašene i u drugim razvojnim fazama, ali u trećem dobu one se posebno sagledavaju. Sa godinama, starije osobe sve više preispituju svoja dotadašnja postupanja i ponašanja, kada svaka od prethodno istaknutih potreba u nekom trenutku zahteva duhovnu negu.
Pod duhovnom negom podrazumevamo onu vrstu nege koja prepoznaje i odgovara na potrebe ljudskog duha kada se pojedinac suočava sa traumom, lošim zdravljem ili tugom. Duhovna nega može uključivati potrebu za smislom, za samopoštovanjem, za izražavanjem sebe, za podrškom koja proizilazi iz vere, molitve, obreda, ili jednostavno za aktivnim slušanjem. Ovakva vrsta nege započinje podsticanjem ljudskog kontakta u odnosu koji prati saosećanje. Stoga je duhovna nega uvek usmerena ka pojedincu, a ravnoteža u pružanju duhovne nege leži između „nauke“ i „umetnosti“. Na osnovu prethodno navedenog, važno je naglasiti koliko je u radu svih pomažućih profesija neophodno prepoznavanje duhovne perspektive i duhovnih potreba starijih, a prilikom direktnog rada sa starijim pojedincima treba uzeti u obzir posebnost svakog od njih, ali i činjenicu da svaki pojedinac nosi specifičnost u pogledu duhovnosti, pa je individualan pristup ovoj ljudskoj dimenziji i više nego poželjan. Efikasna duhovna nega moguća je u mnogim organizacijama i institucijama koje su usmerene na psiho-socijalno blagostanje starijih osoba. Postoje mnogi principi i filozofije, kao i konceptualni pristupi nezi koji imaju sinergiju sa duhovnom negom. Nega usmerena na osobu, nega zasnovana na odnosima, terapija dostojanstva i holistička nega, samo su neki od primera pristupa koji su poslednjih godina dobili na značaju. Zapostavljanje duhovne dimenzije u pružanju psiho-socijalne podrške i nege starijoj osobi može dovesti do negativnih osećanja kod starijih osoba, kao što su depresija i usamljenost (Yi-Ping Hsieh, 2022).
Negovanje i zadovoljavanje duhovnih potreba starijih, vode ka većoj povezanosti starijih sa drugima, sa prirodom, sa kreativnošću, sa samim sobom, kao sa nečim što nadilazi i nas same. Međutim, ova vrsta potreba ne treba da bude prepoznata samo od strane starije osobe, već i od okruženja u kom stariji žive, baš kao što se prepoznaju i biološke, psihološke i socijalne potrebe. Zato je važno kontinuirano raditi na edukaciji profesionalaca i stručnjaka iz humanističkih nauka koji rade sa starijim osobama o duhovnoj dimenziji čoveka i potrebama koje iz nje proizilaze. Edukacija iz oblasti duhovnosti bi trebalo da osposobi stručnjaka za razumevanje različitih vrsta duhovnosti – od tradicionalnog shvatanja ka modernom razumevanju; pruži smernice za procenu stanja osobe onda kada duhovnost može biti korisna u suočavanju sa izazovima i osnaži pojedinca da se suoči sa tim izazovima – primera radi suočavanje sa životnim gubicima, hroničnom bolesti, usamljenošću, zlostavljanjem, umiranjem i dr.
Iako još uvek nije otkriven recept za uspešno starenje, psiholozi, socijalni gerontolozi i drugi istraživači neretko ističu da su pozitivna perspektiva, sposobnost suočavanja sa izazovima, nezavisnost i snažna mreža međuljudskih odnosa preduslov za afirmativan odnos prema sebi i drugima. Takvo razumevanje života zahteva celoživotni rad i razvoj koji vodi ka samospoznaji sopstvenih snaga, u čemu postojanje duhovnosti ima neizostavnu ulogu. Pa ipak, trka za stvaranjem karijere, ulaganje u porodične odnose i svakodnevni mali izazovi često skreću pažnju sa ulaganja u sebe i sopstvene duhovne vrednosti.
„Odgovor, predlažem, jeste da je starost idealno vreme za negovanje unutrašnjeg života – vreme za duhovnu praksu.“
Lewis Richmond
Teodora Hrnjaković, asistentkinja na odseku Socijalni rad i socijalna politika, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu