Završna konferencija projekta „Neravnopravno ravnopravne – percepcija rodne ravnopravnosti kod starijih žena“ održana je 18. decembra 2025. godine u Press centru u Beogradu, u organizaciji Gerontološkog društva Srbije. Projekat je realizovan uz podršku Vlade Republike Srbije – Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, Tatjane Macure.
Na konferenciji su predstavljeni rezultati kvalitativnog i kvantitativnog istraživanja o percepciji rodne ravnopravnosti starijih žena u Srbiji, sprovedenog na uzorku od 122 ispitanice, kao i preporuke za unapređenje politika i praksi u ovoj oblasti.
Ključni kvantitativni nalazi
Rezultati kvantitativnog dela istraživanja ukazuju da je 83,2% starijih žena doživelo bar jedan oblik svakodnevne diskriminacije, što jasno pokazuje da diskriminacija u starosti nije izuzetak, već deo uobičajenog životnog iskustva.
Najčešći oblici nepravednog tretmana su:
-
66,4% – manjak poštovanja,
-
57,5% – ponašanje kao da su manje pametne ili sposobne,
-
46,9% – ignorisanje, kao da „nisu prisutne“.
Otvoreni, grubi oblici diskriminacije znatno su ređi: 19,6% ispitanica navodi pretnje ili uznemiravanje, a 22,1% uvredljive komentare, što ukazuje da je diskriminacija najčešće suptilna, tiha i normalizovana.
Istraživanje pokazuje i snažnu povezanost između godina starosti i prepoznavanja diskriminacije – što su žene starije, ređe svoja iskustva imenuju kao diskriminaciju. Tako, sva ispitana grupa žena uzrasta 60–69 godina navodi bar jedno iskustvo diskriminacije, dok taj procenat kod žena starijih od 80 godina iznosi oko 50%, što ukazuje na duboku normalizaciju nejednakog tretmana.
Podaci takođe pokazuju da obrazovanje ne predstavlja zaštitni faktor: iskustva diskriminacije navodi 88,9% žena sa osnovnim, 88,6% sa srednjim i 80,3% sa višim ili visokim obrazovanjem.
Kada objašnjavaju razloge diskriminacije, 38,9% žena navodi da su diskriminisane zato što su starije žene, dok 22,1% navodi starost, a 8,4% rod, što jasno ukazuje na presek roda i starosti kao ključni izvor nejednakosti.
Kako je istaknuto tokom prezentacije:
„Diskriminacija u starosti nije gruba i upadljiva – ona je tiha, ponavljajuća i često neprepoznata, ali ima snažne psihosocijalne posledice po kvalitet života starijih žena.“
Na konferenciji su govorili:
Miodrag Pantović, šef Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena
Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog društva Srbije i istraživačica
prof. dr Jelena Stojiljković Gnjatović, istraživačica, Gerontološko društvo Srbije
Sandra Perić, direktorka Komore socijalne zaštite
