Piše: Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog društva Srbije
Praznici se često predstavljaju kao vreme radosti, porodične bliskosti i zajedništva. Međutim, za veliki broj starijih osoba oni su upravo suprotno – period u kome se osećaj usamljenosti pojačava i postaje bolniji nego u ostatku godine.
Tokom praznika, starije osobe se često osećaju najvidljivije – upravo kroz osećaj da su zaboravljene. Praznici pojačavaju sve ono što tokom godine uspevaju da potisnu. Dok se oko njih govori o zajedništvu, porodici i radosti, njihova realnost postaje tiša i često bolnija.
Zašto su praznici posebno osetljiv period?
Tokom praznika društvena očekivanja su naročito naglašena — podrazumeva se bliskost, zajedništvo i slavlje. Za starije osobe koje žive same ili imaju ograničene socijalne kontakte, ta očekivanja mogu dodatno produbiti osećaj gubitka i izolacije. Sećanja na prethodne praznike, kada je porodica bila na okupu, često pojačavaju tugu i osećaj praznine.
Uz to, hladno vreme i kraći dani smanjuju mogućnosti za izlazak i druženje, dok su mnoge usluge i aktivnosti tokom praznika smanjene ili privremeno obustavljene. Sve to doprinosi tome da se usamljenost starijih osoba u ovom periodu ne samo subjektivno oseća jače, već se i objektivno produbljuje — kroz manjak kontakata, podrške i svakodnevnih rutinskih susreta.
Praznici kao podsetnik na gubitke
Mnogi stariji koji žive sami kažu da im praznici ne donose radost, već snažno podsećanje na gubitke – partnera, prijatelja, zdravlja, nekadašnjeg načina života. Tada se javlja osećaj praznine, tuge i usamljenosti, ali i duboko bolna misao da „više nikome nisu važni“. Neki zbog toga osećaju i stid, pa taj osećaj dodatno skrivaju.
Čak i prisustvo uspomena na prošle praznike može pojačati osećaj praznine i gubitka.
Praznici su emocionalno vrlo intenzivan period. Oni simbolizuju bliskost, pripadnost i kontinuitet porodičnih odnosa. U tom periodu se i samoća privremeno „priguši“ – ima više poziva, poruka i kratkih susreta. Međutim, kada se praznici završe, kod mnogih starijih dolazi do naglog povratka u svakodnevicu koja je tiha, jednolična i sa malo socijalnih kontakata.
Emocionalni pad posle praznika
Kao psihološkinja, ovaj prelaz često vidim kao snažan emocionalni kontrast: od osećaja povezanosti ka osećaju praznine. Kod nekih ljudi to izaziva prolaznu tugu, ali kod drugih otvara dublja pitanja – o smislu, o tome da li su i dalje važni, da li nekome nedostaju. Posebno su osetljivi oni koji su tokom praznika imali velika očekivanja, a ona nisu bila ispunjena.
Najčešće emocije u tom periodu su tuga i melanholija, ali i anksioznost, razdražljivost, pa čak i telesni simptomi – umor, nesanica, pad energije. Važno je naglasiti da to nisu slabosti, već normalne reakcije na gubitak pojačanog socijalnog kontakta.
Postoji i jedan vrlo tih, ali dubok strah koji se tada pojačava – strah da će se nešto dogoditi, a da to niko neće primetiti. Taj strah često ostaje neizgovoren, ali snažno utiče na psihičko stanje.
U praksi se vidi da se ljudi u tom periodu često još više povlače, smanjuju kontakte da „ne bi smetali“, iako im je bliskost tada najpotrebnija. Kod nekih se emocije „prelivaju“ u telo – kroz nesanicu, gubitak apetita ili pojačane bolove.
Usamljenost nije samo osećaj – to je zdravstveni rizik
Usamljenost starijih osoba nije prolazno raspoloženje niti neizbežan deo starenja. Brojna istraživanja ukazuju da je hronična usamljenost povezana sa povećanim rizikom od depresije i anksioznosti, pogoršanjem kardiovaskularnih bolesti, kognitivnim padom, ali i većom stopom smrtnosti.
Iz ugla javnog zdravlja i socijalne zaštite, usamljenost starijih tokom praznika predstavlja ozbiljan, ali često nedovoljno prepoznat problem, sa dugoročnim posledicama po kvalitet života.
Šta može da napravi razliku? Praktični koracia
Iako se uzroci usamljenosti ne mogu brzo i lako otkloniti, mala i promišljena pažnja može imati veliki značaj.
Redovni kontakti — telefonski poziv, poruka ili kratak razgovor — mogu starijoj osobi dati osećaj da nije zaboravljena.
Poseta komšije, prijatelja ili volontera često ima veći efekat nego formalne čestitke.
Uključivanje u lokalne aktivnosti, dnevne centre, radionice ili zajedničke obroke doprinosi očuvanju socijalnih veza i mentalnog zdravlja.
Posebno je važno da se u zajednici neguje svest da starije osobe nisu pasivni primaoci pomoći, već aktivni nosioci iskustva, znanja i odnosa — osobe koje imaju potrebu i pravo na dostojanstveno učešće u društvenom životu, i tokom praznika.
Za one koji žive sami, praznici nisu teški zato što su sami, već zato što se osećaju zaboravljeno. I tu ne pomažu velike stvari. Nekada jedan poziv, poruka ili kratka poseta imaju mnogo veći efekat nego što mislimo. To je jednostavna, ali snažna poruka: „Vidim te. Važan si.“
Zaključak
Usamljenost starijih tokom praznika je tiha, često nevidljiva, ali veoma stvarna. Ona zahteva pažnju porodice, zajednice i sistema podrške. Mali, ljudski gestovi nisu zamena za sistemska rešenja, ali jesu njihov neophodan početak.
Gerontološko društvo Srbije kontinuirano ukazuje na značaj socijalne povezanosti kao jednog od ključnih uslova za zdravo i dostojanstveno starenje – ne samo tokom praznika, već tokom cele godine.
Jer prava svrha praznika nije samo slaviti; to je biti zajedno.