U nedelju, 26. aprila, na sceni Jadran subotičkog Narodnog pozorišta – Narodnog Kazališta – Népszínház izvedena je pozorišna predstava „Ne zaboravi me“, koja na snažan i emotivan način otvara pitanja života sa demencijom, odnosa prema starosti i izazova sa kojima se svakodnevno suočavaju osobe koje brinu o članovima porodice.
Nakon izvođenja u Novom Sadu i premijere u Bitef teatru u Beogradu povodom Svetskog dana pozorišta, predstava je i pred subotičkom publikom izazvala snažne emocije i otvorila prostor za razgovor o temi koja je i dalje nedovoljno prisutna u javnosti. Kroz formu teatra zajednice, izvođačice sa publikom dele iskustva zaborava, straha, iscrpljenosti, ali i bliskosti, ljubavi i solidarnosti koje prate život sa demencijom.
Demencija danas predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova savremenog društva. Prema procenama, više od 55 miliona ljudi u svetu živi sa demencijom, dok se broj obolelih ubrzano povećava usled starenja stanovništva. Iza svake dijagnoze nalazi se i porodica, najčešće žene, koje svakodnevno pružaju dugotrajnu i intenzivnu negu, često bez sistemske podrške i mogućnosti za predah.
Predstava je nastala kroz višemesečni rad sa zajednicom iz Futoga i Novog Sada, u produkciji Kulturnog centra „Mladost“ Futog, sa ciljem da se kroz umetnost podstakne dijalog o demenciji, ejdžizmu i društvenoj odgovornosti prema starijim osobama. Posebna vrednost predstave jeste interakcija sa publikom, koja nije samo posmatrač već aktivni učesnik u promišljanju tema pamćenja, identiteta, nege i dostojanstva u starosti.
Gerontološko društvo Srbije učestvovalo je u projektu pružajući stručnu podršku u oblastima starenja, demencije, neformalne nege i borbe protiv ejdžizma. Predsednica Gerontološkog društva Srbije, Nataša Todorović, moderirala je razgovore sa publikom nakon svih izvođenja predstave, otvarajući prostor za razmenu iskustava, pitanja i ličnih priča gledalaca. Kroz ove razgovore dodatno je ukazano na značaj podrške osobama sa demencijom i njihovim porodicama, kao i na potrebu razvoja dostupnih usluga u zajednici, posebno usluga predaha za neformalne negovatelje.
Gerontološko društvo Srbije ovom prilikom poziva donosioce odluka da usluge podrške i predaha za negovatelje prepoznaju kao osnovni deo sistema zdravstvene i socijalne zaštite, a ne kao dodatnu ili povremenu uslugu. Takođe, važno je da lokalne zajednice i organizacije civilnog društva aktivnije uključuju pitanja demencije i podrške porodicama u lokalne politike i planove razvoja usluga.
Poslodavci mogu imati značajnu ulogu kroz razumevanje potreba zaposlenih koji istovremeno brinu o starijim članovima porodice, omogućavanjem fleksibilnijih uslova rada i pružanjem podrške zaposlenima u ulozi negovatelja. Istovremeno, podrška porodice, prijatelja i zajednice često može napraviti veliku razliku – čak i nekoliko sati predaha može pomoći negovateljima da sačuvaju sopstveno zdravlje i nastave da pružaju brigu svojim najbližima.