Zatvori su nezdrava mesta za svakog ko se tamo nalazi, ali je za starije osobe zatvor često nezdravo i opasno mesto. Mnoga istraživanja sprovedena u različitim zemljama i zatvorima širom sveta pokazala su da zatvaranje ubrzava starenje: ljudi se suočavaju sa više hroničnih i po život opasnih bolesti mnogo ranije nego što bismo očekivali van zatvora, a fiziološki znaci starenja se javljaju kod ljudi ranije od očekivanog.
Boravak u zatvoru i godine ograničenih resursa, nedostupnosti i nedostatka zdravstvene zaštite dovode do situacije u kojoj svaka godina provedena u zatvoru oduzima dve godine očekivanog životnog veka pojedinca.
Jedan od evidentnih problema sa starijim zatvorenicima je da se, kako ljudi stare, zdravstveni problemi povećavaju, a oni su pak češći kod zatvorenika. Zatvori se ne grade da bi odgovarali potrebama ljudi sa zdravstvenim problemima i slabostima ili za ljude sa demencijom, jer zatvori nisu takva vrsta institucije. Međutim ipak se mora obratiti pažnja i na ova pitanja, ne samo sa stanovišta zatvorenika već i sa stanovišta zaposlenih u zatvorima.
Demencija, gubitak pokretljivosti i oslabljena čula mogu zahtevati prilagođavanje u okviru zatvorske prakse. Ne radi se samo o potrebi povećanja broja zaposlenih, već su neophodne i obuke na teme koje se tiču problema sa kojima se susreću stariji zatvorenici, kako bi se smanjio rizik od nasilja, zlostavljanja i ugrožavanja bezbednosti i zdravlja. Dešava se da su u zatvorima i stariji muškaraci i žene koji ne mogu lako da se penju uz stepenice, da se popnu do gornjeg kreveta ili da dugo hodaju, dešava se da zbog starosti imaju problema sa spavanjem, ali im takođe problem stvaraju i tanki dušeci i zimska hladnoća; postoje i oni kojima su potrebna invalidska kolica, hodalice, štapovi, prenosivi kiseonik i slušni aparati; postoje i slučajevi da neki ne mogu ni da se obuku, da odu do kupatila ili da se okupaju bez pomoći; tu su i oni koji imaju inkontinenciju, oni koji su zaboravni, pate od hroničnih bolesti, izuzetno bolesni i oni koji umiru u zatvoru. Stariji zatvorenici stavljaju zatvorske službenike pred nove izazove. Oni se zdravstveno moraju drugačije tretirati nego mlađi zatvorenici. Takođe će možda biti potrebno da se razmišlja o rekonstrukciji u okviru nekog krila u samim zgradama da bi se postavile ograde ili rampe.
Postavlja se pitanje da li su zaposleni pripremljeni da odgovore na potrebe starijih zatvorenika? Ako jesu da li imaju dovoljno resursa da odgovore? U nekim zemljama odgovorni su već reagovali: u Detmoldu (Nemačka) tako već sedam godina postoji odeljenje za starije zatvorenike, tu su smeštene osobe koje imaju više od 62 godine. I u zatvoru u Singenu (Nemačka) od 1970. postoji deo u kome su smeštene isključivo starije osobe.
Nezadovoljene potrebe za zdravstvenim i socijalnim uslugama starijih osuđenika posebno su uočljive u trenucima tranzicije, pri ulasku i otpustu iz zatvora. Ovde postoji poseban rizik kada govorimo o starijim osobama koje imaju demenciju i druge kognitivne probleme i koji mogu da se pogoršaju dodatno u zatvorskim uslovima i da izazovu negativne efekte kod drugih zatvorenika i zaposlenih, posebno ukoliko nisu upoznati sa karakteristikama ovih bolesti. Time su ovi ljudi u potencijalnom riziku od psihičkog i fizičkog nasilja, zbog nerazumevanja, neznanja o bolesti i nepostojanja dovoljno razvijenih procedura i podrške ovoj kategoriji zatvorenika.
Starije žene u zatvoru imaju različite zdravstvene potrebe od onih koje imaju stariji muškaraci. Broj starijih žena u zatvoru je relativno mali, ali je utvrđeno da starije žene imaju značajne zdravstvene probleme koje su povezane sa depresijom. Na primer u Engleskoj i Velsu više od 20% prijema u bolnicu starijih žena iz zatvora imalo je zabeleženu dijagnozu depresije, dok je kod muškaraca taj broj iznosio 8%.
Pored toga stariji zatvorenici se često ne osećaju bezbedno i pate od anksioznosti i straha od mlađih zatvorenika.
Neke preporuke kako bi se omogućilo da se zadovolje potrebe starijih zatvorenika i osigura da je zatvorski sistem opremljen i podržan da bi se te potrebe zadovoljile. Potrebna je akcija celog sistema kako bi se zatvori i zatvorsko osoblje opremili resursima koji su im potrebni, posebno u svetlu sve većeg broja starijih osoba u zatvoru.
Ovo na primer uključuje:
- Da se osigura da zatvori imaju pristup resursima i opremi neophodnim za podršku starijim osobama u zatvoru koji žive sa zdravstvenim problemima;
- Podrška zatvorskom osoblju da razvije veštine i unapredi znanje o potrebama starijih zatvorenika;
- Posebna obuka da se prepoznaju mentalni i kognitivni problemi starijih;
- Veća koordinacija socijalnih i zdravstvenih službi;
- Primeri dobre prakse zaštite starijih osoba u zatvoru i omogućavanje minimalnog standarda za njihovo funkcionisanje u zatvoru;
- Da se razmotri mogućnost šta bi predstavljalo najoptimalnije rešenje za starije osobe koje pate od demencije.
Nataša Todorović
Reference:
Davies M, Hutchings R, Keeble E and Schlepper L (2023) Living (and dying) as an older person in prison. Understanding the biggest health care challenges for an ageing prisoner population. Research report, Nuffield Trust.
Hutchings R (2023) “What does it mean to be an older person in prison?”, Nuffield Trust blog
Senior J et al (2013) Health and social care services for older male adults in prison: the identification of current service provision and piloting of an assessment and care planning model, NHS National Institute for Health Research 6 Crawley E and Sparks R (2005) Hidden Injuries? Researching the experiences of older men in English prisons